- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Vla­de Sr­bi­je i Srp­ske do­go­vo­ri­le su da­lje pri­bli­ža­va­nje ma­ti­ce i en­ti­te­ta. Ugo­vo­re­no je da Sr­bi­ja ulo­ži pet mi­li­o­na eura u raz­ne pro­jek­te na te­ri­to­ri­ji Srp­ske. Bi­će iz­ra­đe­na i usvo­je­na De­kla­ra­ci­ja o op­stan­ku srp­skog na­ro­da. Pri­je de­se­tak go­di­na vla­sti Cr­ne Go­re hva­li­le su se ka­ko su po­mo­ću in­ve­sti­ci­je od če­ti­ri mi­li­o­na eura uspje­le da za de­set od­sto uma­nje ne­za­po­sle­nost na sje­ve­ru dr­ža­ve. Šta spre­ča­va re­žim u Cr­noj Go­ri da pri­hva­ti jed­nu ne­po­re­ci­vu či­nje­ni­cu? Ve­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re pri­pa­da srp­skom je­zi­ku i kul­tu­ri. Tre­ći­na gra­đa­na iz­ja­sni­la se kao dio jed­nog i ne­dje­lji­vog srp­skog na­ro­da i čvr­sto sto­ji pri to­me upr­kos se­dam­de­set­še­sto­go­di­šnjem pro­go­nu. Cr­noj Go­ri ni­ka­kva opa­snost ni­ka­da ni­je pri­je­ti­la iz Sr­bi­je. Is­ku­stva iz po­sled­njih pet­na­est go­di­na pre­po­ru­ču­ju sa­rad­nju. Od nje će svi gra­đa­ni Cr­ne Go­re mo­ći sa­mo da ima­ju ko­rist. Ne­ću ni da pi­tam za­što Cr­na Go­ra, u ko­joj ne po­sto­ji na­ci­o­nal­na ve­ći­na, na­vod­no bri­ne o Cr­no­gor­ci­ma u svi­je­tu, a ne vo­di ra­ču­na i o svo­jim Sr­bi­ma?! Za­što ne­ma ni­ka­kve po­li­ti­ke pre­ma sta­nov­ni­štvu Is­toč­ne Her­ce­go­vi­ne i Me­to­hi­je? Mi­lo Đu­ka­no­vić, dik­ta­tor Cr­ne Go­re, pri­je par go­di­na je na jav­noj ce­re­mo­ni­ji ot­krio spo­me­nik kra­lju Ni­ko­li – obra­ćao se odav­no umr­lom vla­da­ru sa „Go­spo­da­ru...“ Da, bi­lo je smi­je­šno i gro­tesk­no, ali ša­lu na stra­nu, kralj Ni­ko­la, da je ko­jim slu­ča­jem živ, ni­ka­ko ne bi ra­zu­mio to od­u­sta­ja­nje Vla­de Cr­ne Go­re od brat­skog na­ro­da...
Do­kle će Cr­na Go­ra do­ći sa stal­nim pod­sje­ća­njem na či­nje­ni­cu da je pri­stu­pi­la Sje­ver­no­a­tlant­skom sa­ve­zu? Gdje će do­spje­ti ze­mlja či­ji par­ti­ja­ši na mi­ni­star­skim mje­sti­ma mo­gu da tri mje­se­ca po­sle stu­pa­nja u NA­TO iz­ja­ve da je: „Voj­ska Cr­ne Go­re po­ka­za­la da je na ni­vou naj­ra­zvi­je­ni­jih voj­ski i je­di­ni­ca na svi­je­tu i da je za­slu­ži­la da se pri­dru­ži NA­TO-u“?
Od ka­da to tre­ba „za­slu­ži­ti“ da bi se „slu­ži­lo“? Valj­da je slu­ge­ranj­stvo sra­mo­ta, a ne na­gra­da...
Hva­la Bo­gu pa je Bu­gar­ska čvr­sto uz cr­no­gor­sku, i uop­šte bal­kan­sku, evrop­sku per­spek­ti­vu. Mno­go će nam zna­či­ti po­dr­ška So­fi­je u Bri­se­lu. Oni ta­mo ja­ko do­bro sto­je, ma­lo bo­lje od Hr­vat­ske – bar u vri­je­me ka­da je pa­pa pre­hla­đen pa ni­je u pri­li­ci da zo­ve evrop­ske ko­me­sa­re i oprav­da­va šti­će­ni­ke. Še­fi­ca bu­gar­ske di­plo­ma­ti­je ka­že da će Cr­na Go­ra za pet go­di­na po­sta­ti čla­ni­ca EU. Div­no... Gdje će bi­ti EU za po­la de­ce­ni­je, ni­je spo­mi­nja­la. Ma­da... Bu­gar­ska je ne­dav­no od ma­ri­o­net­skog pre­mi­je­ra Ma­ke­do­ni­je Zo­ra­na Za­e­va do­bi­la de­kla­ra­ci­ju ko­ju pret­hod­ne vla­de ni­su že­lje­le da pot­pi­šu. Dio ma­ke­don­skog iden­ti­te­ta je ta­ko za­u­vi­jek iz­bri­san. I dok Bu­gar­ska vo­di ak­tiv­nu bal­kan­sku po­li­ti­ku, njen na­rod u Ma­ke­do­ni­ji ni­je ugro­žen, ni­ti je to­kom pro­te­klih de­ce­ni­ja ika­da is­ku­sio te­ško­će pri­bli­žne oni­ma ko­je tr­pi srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri. Gdje će Cr­na Go­ra ka­da poč­ne da se bo­ri sa Hr­vat­skom oko pret­po­sled­njeg mje­sta u EU? Eto, jed­na sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da su pro­sječ­ne za­ra­de u Hr­vat­skoj uoči stu­pa­nja u član­stvo uni­je bi­le na ni­vou 45 od­sto pro­sje­ka dr­ža­va čla­ni­ca, a da­nas su na 37 od­sto. Baš čud­no... Ne­moj­te se oba­zi­ra­ti na to. Zna­ju Mi­lo, Du­ško i Pe­đa Bo­ško­vić za mu­ke i ne­do­u­mi­ce ma­log čo­vje­ka. To su na­rod­ni lju­di, di­je­le pat­nje svo­jih gra­đa­na...
Sr­bi­ja je pri­je ne­pu­nih de­set go­di­na ogla­si­la voj­nu ne­u­tral­nost. Re­pu­bli­ka Srp­ska će, bez ob­zi­ra na spe­ci­fič­no­sti i ra­ni­ja opre­dje­lje­nja, i sa­ma to usko­ro uči­ni­ti. Ka­ko će Cr­na Go­ra na­sta­vi­ti taj baj­ko­vi­ti raz­voj oslo­njen na voj­sku ko­ja je to­kom de­set go­di­na spa­la sa 6.000 na 600 voj­ni­ka? Ka­da je čak tri­de­set uče­sni­ka ne­vje­ro­vat­no uspje­šne vje­žbe na sje­ve­ru ze­mlje tek ta­ko ot­pu­šte­no iz slu­žbe u voj­sci? Do­kle je mo­gu­će sti­ći sa ta­kvom, ne­ra­zum­nom po­li­ti­kom?
Ka­da jed­na vla­da za­bo­ra­vi za­što je iza­bra­na, ka­da je no­se am­bi­ci­je nje­nih ma­na i vla­da na ne­do­sta­ci­ma dru­gih, on­da je njen kraj po pra­vi­lu li­šen nje­nog zna­čaj­ni­jeg uti­ca­ja. Opo­zi­ci­ja u Cr­noj Go­ri ne­ma po­dr­šku ve­li­kih si­la, naj­ra­zvi­je­ni­je svjet­ske de­mo­kra­ti­je ni­su za­in­te­re­so­va­ne za de­mo­kra­ti­ju u Cr­noj Go­ri. Opo­zi­ci­ja je raz­je­di­nje­na i po­sva­đa­na, okre­nu­ta se­bi, ne­ke od nje­nih čla­ni­ca su ma­ri­o­ne­te re­ži­ma ko­ji je dr­ža­vu odav­no pre­tvo­rio u svo­je po­kri­će. Ipak, i ta­kva opo­zi­ci­ja, po­seb­no ako onaj njen istin­ski i hra­bri dio vlast pro­go­ni, kad-tad će do­ći u pri­li­ku da obo­ri ne­pra­ved­ni re­žim. Da li će po­sle to­ga stva­ri bi­ti bo­lje? Što du­že re­žim bu­de pro­pa­dao na ra­čun dr­ža­ve i na­ro­da, stva­ri će to­kom opo­rav­ka bi­ti go­re i uspon će bi­ti spo­ri­ji i te­ži. Mi smo u Sr­bi­ji odav­no za­bo­ra­vi­li vri­je­me de­mo­krat­skih pro­mje­na. Ve­li­ki broj gra­đa­na pre­zi­re re­for­me ili ni­je za­do­vo­ljan onim što su one do­ni­je­le. Ipak, one su bi­le neo­p­hod­ne i kao ta­kve ih po­sma­tra ve­li­ka ve­ći­na na­ro­da. Naj­va­žni­je te­ko­vi­ne su slo­bo­da i de­mo­kra­ti­ja, uvi­jek ugro­že­ne i ta­kve-ka­kve su... Ka­da jed­na vlast poč­ne da sa­ku­plja ne­pri­ja­te­lje sa­mo na osno­vu ne­mu­štih la­ži i be­smi­sli­ca na ko­ji­ma za­sni­va svo­ju po­li­ti­ku, znak je da je dru­štvo ko­jim vla­da u du­bo­koj kri­zi već sa­mo zbog to­ga što sve to mir­no pod­no­si. Cr­na Go­ra je do sa­da ču­la ono što ni­su ču­li po­da­ni­ci En­ve­ra Ho­dže i tro­ji­ce Ki­mo­va. To što se do sa­da ni­je pre­nu­la i iz­bo­ri­la se­bi pro­mje­ne go­vo­ri o te­škom sta­nju u ko­me se na­la­zi. Kri­zi ko­ja omo­gu­ća­va da ko­rum­pi­ra­ni i zli vla­sto­dr­šci bu­du i neo­zbilj­ni. Ipak, na­rod i dr­ža­va će sve to pre­ži­vje­ti i pre­va­zi­ći.
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu
u Be­o­gra­du)